Moj internet dnevnik
Život je rijeka koja
slike
.
7
7








8
Brojač posjeta
9906
Blog - listopad 2008
utorak, listopad 28, 2008
Danas je loše vrime , jugo puše svom silinom, noseći suho lišće po dvorištu. Neda mi se ništa ,nekako  takvo vrime u meni izaziva neko čudno raspoloženje ,, bezvoljna sam , pomalo i utučena ,, u nekim svojim mislima koja se množe takvom brzinom da ih ne uspijevam sve ni analizirati . Možda je i  razlog blizina datuma kad se prisjetimo naših mrtvih , kad ih posjetimo na njihovim počivalištima i  upalimo svijeću  za njihovu dušu , ja ih imam puno ,,,, i to onih meni najdražih osoba u životu ,, koji su mi bili oslonac i putokaz u život ........ Moj tata i moja seka ,, dvije duše od ljudi ,, dvije osobe koje sam neizmjerno voljela i bez kojih nisam mogla zamisliti svoj život . Meni je tata bio uzor od najranijeg djetinstva ,  sa njim sam provodila sve svoje vrijeme ,,, vozio me na motoru  ,hahah imao je onog starog nijemca sa prikolicom sa strane ,,NSU,,,  marke ,,,,,,crni ko iz filmova  koje sam gledala kad sam bila mala .  Sjeo bi me iza sebe i ja bi ga obgrlila rukama čvrsto  u strahu da ne ispadnem , i pravac  Zagorje ili Velika Gorica , to su bili gušti , adrenalin je  šikljao na sve strane . Ako je on popravljao krov ,, ja sam bila na krovu ,  ako je mjenjao motor na autu ,, ja bi mu do  kasnih sati polusnena  pumpala kočnice dok ih on štela u jami ,  glava bi mi tisuću puta pala na volan,  al ja se nisam dala ,stoički sam izdržala dok nebi reka "  dobro mala ,gotovo je ajde leč "  i ja  bi dobauljala do svoje sobe i  pala preko kreveta od umora ,al sa osmjehom na usnama bi zaspala .
  Moja  seka , naravno starija od mene i nikad me nije primječivala kao curica ,jel ipak je ona bila starija ,a ja jedno obično derište . Ali ipak  imala je previše ljubavi za mene i previše razumijevanja kod mojih vragolija i nestašluka ,jel bila sam"""  ko da sam vragu iz torbe izašla """.. Uvijek me izvlačila kad bi nešto uprskala i  pobrala deblji kraj ,naravno batina umjesto mene ,ali ipak nikad joj nisam izravno rekla da je volim ,pokazivala sam to na tisuću načina ,ali  tu riječ nisam izgovorila , valjda misleći da ima vremena ... al vremena nije bilo .......... Vrijeme je za nju stalo  prerano ,  prerano za mene i prerano za cijelu familiju .  Danas kad je posjetim na mirogoju  , svaki put joj šapnem " seko volim te "........  ali tome fali nešto .  fali onaj osjećaj da me čuje ,da to ona zna ,, da sam joj to  izrekla dok me mogla razumjeti ............. 


HVALA VAM NA LJUBAVI
                                              SREĆA                                   
                    I još se sjećam ,kao da sada
                  djetinstvo moje ,  tu je kraj mene
                 tvoj topao pogled , i srce bez premca ,
                 dok ljubav  sveg svijeta , daruje meni .


                I još mi suza niz obraz poleti..........
               i još mi srce zadrhti lagano ...........
               i još mi  sreća , što imah je davno ,
               kroz tijelo prostruji , ko lahor  lagano .


              Sjećam se danas , svih sretnih ljeta
             sjećam se tvojeg osmijeha sretnog
             sjećam se svakog trenutka uz tebe
             i sjećanje moje izblijediti neće .


           Nikad al nikad ,, zaboravit neću
           svaki trenutak , što dao si meni
           jel ljubav , što dao si djetetu malom  ,
           u srcu  mome   vječno treperi .

                                                                V. S.
            













zivotjerijeka @ 18:51 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
nedjelja, listopad 26, 2008
                                        Tri zrake sunca u mom životu
                                      , svjetlost mi dadu  da kročiti mogu
                                        

                  
                                      

,
                                       


                                      Tri kapi rose, kroz život bez vode
                                      pojiše moje umorno tijelo

                                      Tri duše blage , od duše moje
                                     stvorene čudom samoga boga

                                    Daju mi snagu , da jednoga dana
                                   kad umirah spoznah ....    
                                        da živjeh ja sretno

                                                                                                       V.S.              
zivotjerijeka @ 11:22 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
srijeda, listopad 22, 2008



                                                            Suze su moje         presahle davno,
                                                      ne želim da     više    ijedna kane...
                                                 ne želim              više    poljupce tvoje,
                                            ni moje                tužne  i sumorne dane


                                    Ja želim živjet  !!                ja želim da svane!!
                              Da tijelo        moje           prestane bolit,
                         jel previše bola          u protekle dane,,,
                    u meni            ostavi   ljubav što boli .

                                              Ja želim još            jednom  sunce da svane,
                                                      da srce moje          zakuca snažno ..
                                                         da trepet   što    dušu i         tijelo  lomi ,
                                                                 da strast   ta     slatka        poteće  snažno .

                                                                          Ja želim oluju ,        ja      želim plamen ,,
                                                                              u ognju   da       gorim    prepunom strasti
                                                                                     da tijelo           mi   ćuti         svu snagu njenu
                                                                                            dok lagano     tone          u   svoj njenoj slasti  


                                                                                                                                                              V.S.     
                                                           

     
zivotjerijeka @ 22:28 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
subota, listopad 18, 2008



    Jednom se desi čudo , i u  svemiru nasta život .....Toga trena  jedna duša nađe svoj dom ,  dal lijep i sretan il   sumoran i tužan , nije bitno .  Bitno je samo , da je njenom traganju došao kraj ,  da
više neće  lunjati prostranstvima svemira u potrazi za ljubalju  i tolplinom,  da više neće oko sebe osjećati prazninu ,, da joj pogled neće  utonuti u tamu svemira ,već će zasjati zvijezde ,  zvijezde vjere, ljubavi i povjerenja . Milion zvijezdica treperit će nebom i voditi  malu dušu kroz  njene borbe ufanja i htijenja .Ti milioni zvijezdica biće svjedoci prvog plača ,  prvog majčinog polupca u  male , meke  obraščiće , prve topline majčinih grudi i prvog toplog zalogaja koji poteće za njen život .

   I život je počeo  .........laganim koracima gura naprijed , i ponekad nam se čini da više,, kao rak  ide nazad nego što  napreduje naprijed ,, al ipak uprkos svemu  , volja za  životom je jaća od razočaranja i hrabro nas tjera  još samo jedan korak , pa za njim drugi , pa treći ,,,,,,idemo  , borimo se sa nedaćama života . Ne dozvoljavamo da nas  padovi  skrše ,pokolebaju , da  nam unište vjeru u život , već nas još više ojačaju i  daju nam  posebnu snagu vodilju .

  Eto ja sam započela  svoje  razmišljanje o  životu i  nastavit ću  i pokušati  u ovim redcima  pronaći smisao  života ,,,,,  ljubavi i vjere


                                                Stara kužina  palenton vonja,
                                        još broncin visi  niz garave lance
                                       Prića mi priču o mojoj noni.....
                                     što kosti je ovdi svijati znala,
                                   kuhajuć obid svojoj ćejadi.

                             Gradele stoju na ruzinon čavlu
                           i ka da velu ...skini me doli.....
                        na vatru me metni .........
                     dvi ..tri srdele i domaćeg kruha
                  u toću od uja ....nek žar zarumeni.

                             Plamen što grli čađavi komin
                              dok vani bura fijuće snažno
                                i svom silinom masline lomi...
                                    i grane njene . stenju pod snagom .


                                        Sve me to vodi u prošlost daleku
                                          dok komin je bija .obitelj i dom
                                              dok ćejad je sritna sa kruvom u ruci..
                                                 pivala pisme do kasno u noć


zivotjerijeka @ 21:34 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
Arhiva
« » lis 2008
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Dizajn bloga
/
Index.hr
Nema zapisa.