Moj internet dnevnik
Život je rijeka koja
slike
.
7
7








8
Brojač posjeta
9906
Blog
srijeda, veljača 4, 2009

     Nekoliko dana sam sabirala utiske i prolazila svaki minut našeg susreta ,znala sam da je oženjen , pa što i ja sam udata , to nije prepreka za poneki ukraden zagrljaj , za koji ukraden trenutak sreće . Lomila sam se sa mišlju zašto me ne zove , iščekivala da mi mobitel zazvoni i da vidim da je to on ………ali uzalud  telefon je zvonio ali njegovo ime nije se naziralo . Ipak ja ću biti prva , što ima veze  tko prvi probija led,  napisat ću mu poruku pa što bude , mislim si . Uzmem mobitel u ruke i drhtavim prstima počinjem tipkati tekst … pišem pa opet brišem  nikako se odlučiti što napisati , što bi bilo dovoljno  dobro a da ne ispadnem glupača.. konačno samo par riječi:»  bilo mi je lijepo , voljela bi to ponoviti  pokoji put « stisnem pošalji . Sad je  gotovo , što sam napravila nema povratka ,, tek sad me oblio ledeni znoj , kako sam glupa  kako će on na to reagirati , hoće li me ismijati i pomisliti…. gle budale , ona bi još ……..ili će mu biti drago što se javljam prva? Užas!!! Noge su mi klecale  srce ludo lupalo od straha kako će sve to ispasti , nervozno sam bauljala  po stanu očekujući poruku .  Konačno  zvoni ..potrčala sam do mobitela nervozno otvarajući poruku … čitam … oblije me hladan znoj «Polako nisam siguran u pravilnost našeg postupka , momentalno sam na prekretnici , ne žuri «  gledala sam u poruku  proklinjući trenutak kad sam odlučila prva  se javiti . Koja sam ja budala , mislila sam da je njemu  to nešto značilo, da sam mu zarobila jedan mali kutak srca .Najradije  bi se sad zabila u neki kut stana da me nitko ne vidi da nitko ne čuje srce koje je ludo kucalo , dlanovi se nekontrolirano počeli znojiti . Ne…. ne dolazi u obzir , neću  plakati  nije toga vrijedan , idem van na zrak razbistriti um , očistiti dušu od grča koji me je lomio .

   Vani je bilo ledeno , bura je štipala za obraze ,ali pasalo mi je . Ledeni morski zrak razbistrit će mi mozak i moći ću suvislo razmišljati , moći ću sve postaviti na svoje mjesto i krenuti dalje , moram …..moram ići dalje , ne može me jedna takva poruka obeshrabriti , pa ja sam vječni borac . Ali uzalud misli su mi i dalje lutale prema njemu , njegov lik mi se uvijek iznova pojavljivao pred očima ne dozvoljavajući mi da ga zaboravim . Vrativši se kući  donekle sabrana   i pomalo ljuta na samu sebe , uhvatim mobitel i samo par riječi « Oprosti … neću te više ometati «. Zadovoljna sam pošla pod tuš ……..tako i to sam riješila on je prošlost , trenutak moje slabosti i ništa više . Krenula sam spavati misleći kako je problem riješen , kamen mi je pao sa srca znajući da nakon par dana opet će biti sve po starom . Iz tog razmišljanja me trglo zvono mobitela …..poruka …otvaram je kad «  Oprosti u bedu sam ,nemoj prekinuti pisanje , pišemo se i dalje proći će me ………pusa «  Stojim i buljim u poruku , ne  znam što da mislim????Tko je ovdje lud . dal da odgovorim ili ne , što da napišem .. ne najbolje da to sve prespavam dan je pametniji od noći .Nemirno sam se cijele noći        prevrtala po krevetu pokušavajući zaspati , ali san mi nije dolazio na oči , misli su vrludale i ponovno se vraćale na poruku , na naš susret na njegove oči, nešto mi nije dalo mira .Nešto je treperilo u njegovoj zjenici, ali tada mi to nije bilo važno , nisam tome pridavala pažnju , sad nakon dobroga triježnjenja taj detalj mi je zaokupio pažnju . Prelistavajući svaki detalj našeg burnog susreta , svaki pogled prema njegovim očima tisuću puta sam ponovila u glavi ,slike su se smjenjivale poput nekog starog nijemog filma . Umorna i  dobrano pospana ipak sam zaspala prije nego sam otkrila što me mučilo ,

         Iz dubokog sna me probudilo zvonjenje moga sata , kako sam spavalica i cijeli život kasnim nabavila sam si sat sa cvrkutom ptica , jedini je problem što ja i dalje ne čujem ono u početku  blago i  umilno cvrkutanje ptica već me uvijek iznova  preplaši  onaj zadnji najjači  kreštavi  cvrkut  i umalo  ali svaki puta izbaci iz kreveta .Panika  uvijek je to zadnji čas i uvijek je spremanje na posao  maraton preko stana , do terase pa opet u stan dok  ne izletim kao da  me neko goni  prema stanici kako  bi uspjela uloviti  autobus . Tokom dana nije mi ni padalo na pamet rješavanje zagonetki od prethodnih dana , za to nije bilo vremena . Nakon napornog dana još i kava sa mojim curama ,  to mi nikako ne paše , znala sam da me čeka propitivanje i  pogledavanje , znam da će me pitati za svaki detalj a ja ne želim ni pomišljati na  prethodni vikend a kamoli se prisjećati detalja .  Danas nisam više bila spremna o tome misliti , čak sam i cijeli dan uspjela proći bez i jednog trenutka  primisli o njemu. Ali  bilo je kasno one dvije su već   sto metara od mene  počele mahati i vikati  dozivajući me .kao da ih ja ne vidim ,….kao da je to moguće .Kavica u obližnjem  baru ,,, malo kremšnita , tek toliko da izdržimo do kuće i razgovor se odužio  dva sata . Naravno pošle su kući razočarane , jer ja nisam bila   spremna pričati im detalje i pikanterije koje su one očekivale , željela sam još malo sve zadržati za sebe i  srediti misli .Došavši kući predahnula sam vidjevši poruku na sekretarici ,pomislivši kako mi muž javlja da se vraća sa puta . Dobro pomislih  neću više razbijati  glavu , neću imati prilike spremajući večeru ….ali opet krivo'''  put se produžio na još koji dan  dakle opet sama .

zivotjerijeka @ 09:46 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
Arhiva
« » vel 2018
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
Dizajn bloga
/
Index.hr
Nema zapisa.